prvi odlazak na Borsko jezero

Ovaj vikend bio je odličan, pun sunca i šetnje. Sve je počelo u subotu 19.03.2008. Mama i tata krenuli da me malo provozaju. Previše je bilo lepo da su nakon kratke šetnje zaseli na klupici i uživali u suncu svako na svoj način.

Onda smo otišli na ručak kod Staše. Samo da vidite kako me je tata nosio kod njih:

Pod mišku, kao džakče krompira.

A onda je došao današnji dan. Moj prvi izlet u prirodu. Desilo se nekako ne planirano, kao krenuli smo na pijac ali je tata došao na genijalnu ideju da idemo na jezero. Maminoj i mojoj radosti nikad kraja. Da i mi odemo malo iz grada. Tamo je nastala i ova fotografija, prva zajednička. Mama, tata i ja. Bio sam najsrećniji na svetu.

Nismo bili jedini koji su uživali u današnjem danu. Zapamtite ova lica sa sledeće fotografije:

Dobro, lica se baš i nevide pa ću Vam ja objasniti ko je u kolicima. Ovaj desno, sa kafom, to sam ja (jedino me ona može održati budnim u vožnji). Levo je moja drugarica Gala rođena mesec dana posle mene. Slatka devojčica. Biće tu druženja. A zašto je bitno da upamtite naše face? Zato što ćemo mi vladati školom za neku godinu. Treba neko zameniti njenu mamu i mog tatu.


Danas saznah šta je to jezero. Joj koliko vode tamo ima!!!!!!!!!!!!!
Zato je ujka Marko otišao na pecanje. U onolikoj vodi valjda će i on nešto upecati. Malo se šalim, nadam se da mi neće zameriti jer kad malo porastem eto mene sa njim. I tata se nekad bavio tim sportom, kada je imao slobodnog vremena, pa geni su geni.



U povratku svratili smo prvo kod baka Kaje i deka Dobrice, Stašini baka i deka, koje ćete videti drugom prilikom, a onda smo obišli Stojanoviće na njihovom placu. Neka mi Teodora ne zameri što nisam hteo da se družim sa njom ali već sam bio premoren.










Vazduh me je toliko opio da sam se zaheftao u krevet čim sam stigao kući. Ni mama nije bila bolja pa je tata morao da sprema ručak.





Skapirali mama i tata da mogu samnom u skitnju pa me popodne opet izveli. Otišli smo do kumova. Kuma Slađi sam poklonio osmeh, a kuma Dunja mi je recitovala. Malo sam pozirao kumu Mihajlu (naravno i mami jer nemože ništa bez nje proći).

I šta na kraju današnjeg dana reći...Možda samo poruka tati da mi je bilo baš lepo što sam ceo dan proveo sa njim i mamom. Znam da on ima puno posla ali se ipak nadam da će još biti tih izleta. Baš mi je bilo lepo.

moje buđenje

Danas smo mama i ja bili na proveri kukova. Iskreno, duže me je mama skidala nego što me je doktor gledao. Ali, valjda on zna svoj posao. Bilo je baš zabavno ispred ordinacije. Toliko drugara i drugarica nisam još video. Spontano okupljanje od nas 15-tak. Vodili se neki standardni razgovori o trenutnoj situaciji u zemlji, poskupljenjima, izborima, ma sve ono što me smara. Prvo sam malo kulirao razmišljajući dali da se ubacim u sve to ali je razum ipak prevladao tako da sam veći deo prespavao u maminom naručju. Doca rekao da je sve ok, kontrola opet za mesec i po, a pelena se nisam rešio (na moju veliku žalost). Da ne zaboravim, vozio me deka Dragan.
Mama me i dalje juri aparatom po kući. Ovog puta imate priliku videti kako izgleda moje buđenje.

Hvala kolektivu Ekonomsko-trgovinske škole

Danas mi je u poseti bila tatina koleginica Violeta koja je ispred kolektiva tatine škole donela poklone. Oduševljen sam njima i želim im se zahvaliti. Veliko HVALA svima koji su dali svoj doprinos. Samo da se zna da mi je ovo prva knjiga. A planiram da ih imam mnogo.

Srećan rođendan seka Nađa

Danas je mojoj sestri Nađi rođendan. Pošto ona živi u Pirotu, pa propuštam rođendansko slavlje želim joj reći sledeće:

cica frajerica

E što je nezgodno kad te muči nos . A ja još neznam da ga izduvam pa mi se sve to skupi, zapuši nosić, ne mogu da dišem. A i kašalj je ista stvar. Sav se rastresem kad počnem da kašljucam. Tata kaže da kašljem kao mator čovek. Prošlo je nedelju dana od odlaska kod lekara pa je mama rešila da je vreme za drugu posetu. Juče smo bili i rezultati su sledeći: na plućima nemam ništa, grlo mi je ok. I dalje da pijem beli slez koji iskreno rečeno ne volim ali ko me pita. Tu su i one kapi za nos koje ne da nevolim nego........Ma samo se nerviram. Valjda će i to proći. Pošto pregled nije prošao loše rešila mama da me malo prošeta, odavno nismo bili napolju. Društvo nam pravili Staša, njena mama Sonja i njena baka Kaja. Bilo je divno opet sesti, bolje reći prileći, u moja kolica i uživati u vožnji. To je život. A onda smo sreli i naše kume, malu Dunju, teta Slađu i baka Branku. Mama je slikala Dunju i mene. Ja se na slici nešto i ne vidim ali ovog puta nisam bio ja bitan već mala kuma koja je izgledala EKSTRA. Evo slike videćete da ne grešim.

bol bolujem

Eto mene opet. Nije me bilo nekoliko dana. Bolujem, steglo me grlo i nosić. I taman sam pomislio kako sam izbegao ljude u belom kada mama odluči da me baš danas odvedu tim istim ljudima. Moram priznati da me primila neka fina teta, bilo ih je dve, čak sam jednoj i osmeh poklonio. Mama me skinula, teta stavila neke čudne stvari na moje čvrste grudi i konstatovala da nemam problema sa plućima. Onda mi gurnula neko drvce u ustima i rekla da grlo nije crveno. A znate li kako se bebama meri temperatura? Da, da, baš su mi to učinili ali, muški sam to podneo, bez suza. Vidim mamu kako se osmehuje, znači nije ništa ozbiljno i pomislim idemo kući, kad ono.....užas svih užasa....Čika u belom sa bockom u rukama. Savio mi petu i bocnuo me a ja dreknuo u sav glas ( toliko o mom junaštvu). Ispostavilo se da sam malokrvan (to sam pokupio od tete) pa mi dali neke sirupe da pijem ali pre toga moram izlečiti grlo i nos. Sad sam malo umoran i iscrpljen od svega. Jedino dobro u današnjem danu je to što sam na svaki moj mig završavao u maminom naručju. Da ne zaboravim, težak sam 55oo.
PS- izvinite ali nema fotki. Valjda razumete da mi ovako bolesnom nije bilo do slikanja.

rastem i rastem

Sećate li se one moje sličice sa početka bloga? Ona moja čuvena "razvijotka"(to je poslednja sličica u postu "dolazak kući") po kojoj je i blog dobio naziv. E, uporedite me sada sa njom.

Šta kažete? Slobodno pošaljite komentar. Znam ja da sam zgodan dasa ali da čujem i Vas.
PS-kad smo već kod komentara hvala Dejanu što se javio. Veliki pozdrav za njega, Mirjanu i Davida.

gde mi je najlepše

Kako rastem sve manje volim ležeći položaj, sem kad spavam naravno. Interesuje me sve oko mene tako da najbolje mogu osmatrati ako me neko drži u naručju. E, tu nastaje problem. Nemože baš svaki položaj da me zadovolji. Mora se pogoditi onaj pravi. Svi se dovijaju i smišljaju rešenje i evo kako im ide...

popodnevna dremka

Nekako mi je najslađe odmoriti posle ručka. Ponekad mi tata pravi društvo. Ja se lepo ugnjezdim kod njega i onda je ceo svet moj. Malo ga pomučim dok on pokušava da me uspava, a ja se kao nedam (ponekad ja uspavam njega). A kad zaspim, onda me ništa ne može probuditi. Mama je provalila da najbolje spavam uz zvuk usisivača, tako da ga svakodnevno koristi. U tom slučaju reklo bi se da sam mamin sin pošto je tata, kako mama kaže, operisan od tih stvari.