Smetnje na vezama

Neko veče ujka Marko i ja zvali deda Baneta. Kod telefoniranja postupak je sledeći:

Prvo okrenete željeni broj.

Onda proverite da li ste dobro ukucali, za svaki slučaj.

Pustite da zvoni sve dok sa druge strane žice ne čujete glas.

A kada ste dobili željenu osobu onda usta ne zatvarate dok ne kažete sve što imate.

Skači, skači....

Moj krevet ne služi za spavanje ali zato je odličan da se u njemu isprazni višak energije. Evo kako sam ja to učinio:

Nije se znalo ko više skače. Tata ili ja. Malo je probao da zabušava ali čim spazim da posustaje ja ga gromoglasno opomenem. Od tolikog skakanja umalo i pantalone da izgubim. Mama sa osmehom posmatra naše ludarije a ja to primetio pa još i još. Igrali smo na "ko će duže". Samo da se zna-tata je prvi odustao.

PS-nešto čudno je bilo pored moga kreveta. Dobro sam osmotrio a onda shvatio da mi može poslužiti kao držač, oslonac. Mada sam i njega dobro prodrmao.

Drugi pišu o meni

Sinoć sam saznao da je Miloš na svom blogu pisao o meni kao najmlađem blogeru. Njegovo pisanje izazvalo je mnoge komentare. Ljudi su različiti pa samim tim i njihova razmišljanja. Poštujem svako, bilo ono pozitivno ili negativno. Ja teram dalje po svom. Pozdrav svima.

Stojanovići

Pre neko veče svratile nam komšije Stojanovići: teta Sanja, čika Zoki i Boki (Teodora je bila u školi). Da mi nedostaju drugari mogu potvrditi ove sličice gde vršim napad na Bokija. Sada se plašim da sam ga prepao i da se više neće družiti samnom.

Pogledajte moj ozbiljan look dok mi teta Sanja nešto objašnjava.
Kao ja razumem o čemu govori, ali to je gotovo nemoguće. Ko još razume matematičare.

Polako prelazim na Bokija. Prvo, upoznavanje.

Onda polako hvatam zalet.

Boki me ignoriše ali i ja njega, pa zato nastavljam ono što sam naumio.

Još samo malo.
Vidite taj izbezumljeni pogled Bokija, kao da traži pomoć. Ruke teta Sanje i čika Zokija pokušavaju da me bukvalno skinu sa njega.

Na kraju je čika Zoki morao da interveniše.

Punto: nekad i sad

Sećate li se priče o teta Tanjinom puntu? Majstor, ujka Marko, je mahnuo čarobnim štapićem i desilo se čudo.

Evo kako je punto izgledao pre magije:
levi koš desna strana
levi koš hauba
A evo kako izgleda sad:

Svaki komentar je suvišan. Slike sve govore. Pa, ako Vam treba dobar majstor javite se.
Poruka lične prirode: Teta Tanja očekujemo te

Rejting

Moram Vam nešto priznati. Navuko sam se na praćenje rejtinga moga bloga. Nekako me zanima da li još neko i koliko njih ustvari prati moj blogić. Ja ovo radim iz mog zadovoljstva ali znatiželjnost je čudo. To sam nasledio od oca. Postoji sajt pod nazivom Blogodak gde se mogu videti domaći blogovi. Oni su razvrstani po kategorijama a ja se nalazim u kategoriji Roditeljstvo. Postoji i blog juice top lista gde sam u početku bio na 270 i nekom mestu a sada sam trenutno na 255. Valjda ću prestići moje drugare Suske, Dedu ,Gagu, Neponovljivo.....Nema ljutnje. Ja sam dečko od akcije.

Da ne zaboravim, hvala svima na komentarima. A posebno želim da se zahvalim mom novom komentatoru Ivanu.

Nije svaki dan Nova godina

Vratio se tata. Nije da mu se nisam obradovao ( svakog jutra tražio sam ga u krevetu ili kraj računara) ali moju pažnju je privukla njegova torba. Kako mi je prošlog puta doneo poklon ponadao sam se da i sada ima nešto za mene.

Prvo sam dobro osmotrio torbu.
Spazio sam nešto belo na njoj i pomislio da to treba skinuti ne bi li se nešto dobilo (po principu greb-greba).

Ubrzo sam shvatio da je sve to samo trik i pogledao mamu.

Njen komentar je bio "sine, nije svaki dan Nova godina".

Jedna nedelja

Danas je nedelja. Dan za odmor. Evo kako sam ga ja proveo:

U jutarnjim časovima bili su deka i ujka. Na pokušaj ujke da me obuje odmah sam mu stavio do znanja da to neće ići baš kako je on zamislio. Pošteno sam ga namučio. Izvini ujko.

Onda sam sa bakom isprobavao sluške.

Čitao knjigu dok mi mama spremala ručak (obratite pažnju kako sam listam knjižicu).

Igrao loptu.

Razvlačio kabl za computer (nije bilo lako, ljuljaška mi se našla na putu).

I zvao tatu


Nije mi se javio, sigurno je opet na sastanku.....