Paklena mašina

Sve što je lepo kratko traje pa tako i odmor prođe. U povratku svratili smo u Smilovac. Bata Nikola je nabavio motor pa sam ja isprobao kako funkcioniše.

Jutarnje šetnje

Jutra na Tari su obično započinjala laganom šetnjom do restorana Radmilovići gde su mama i tata uživali u kafi a ja u hladu.

Put do Radmilovića vodio je pokraj etno sela.

Tih dana u hotelu "Beli bor" održavala se Škola prijateljstva. Gosti su bila deca iz više zemalja. Tada pristup objektu nije bio dozvoljen ali smo zato otišli kada je sve to završeno. Verujem da je deci bilo predivno u njihovom malom gradu.

Zlatibor

Mama i tata su bili neumorni pa smo skoknuli i do Zlatibora (03.08). Pravi mali grad. Ko želi zabavu i lud provod na čistom vazduhu idealno mesto za njega. Jezero u centru je fenomenalno. Mnogo ljudi, pune bašte, kafići, pa čak i šumarci u kome se može lepo opustiti.

Mitrovac, jezero Zaovine

Još jedan izlet. Prvo obilazak jezera Zaovine. To je veštačko jezero nastalo izgradnjom brane u zaseoku Đurići, sela Zaovine. Mislili smo se malo okupati ali kako nismo mogli naći dobar prilaz plaži, iako smo napravili dug obilazak, nismo ni prišli vodi.

Ručak je bio u Mitrovcu. To je naseljeno mesto najpoznatije po dečijem odmaralištu.

Kažu da je na osnovu višegodišnjeg ispitivanja grupa lekara došla do zaključka da mikroklima Mitrovca pozitivno utiče na: imunitet, krvnu sliku, respiratorne probleme i dobijanje apetita. Što se iz priloženog da videti.

Ovde sam se i prvi put ljuljao na pravoj ljuljšci.

Najveća atrakcija ovog dana bila je poseta "Tepih livadi".

I na kraju, kakva bi to planina bila da nema vukova.

Dubak-prvi put

Znam, znam šta će te me pitati budete li gledali ove slike. Jesam li ja muškarac ili ne?! Da je mene neko pitao ne bi to tako bilo. Ali ja izgleda još nemam pravo glasa pa me je mama spustila u ovaj roze svemirski brod.
Prvo sam ga dobro osmotrio.

Onda sam pogledao ka publici:deke, baba, ujak i mama.

A kada sam shvatio da ovim čudom mogu ići gde ja želim a ne gde me drugi nose mojoj sreći nikad kraja.

Kada Vam budem još i rekao kako je to njeno prvo prevozno sredstvo onda možete zamisliti koji sam ja "old timer" vozio.

Drvengrad, Šarganska osmica

Naš naredni izlet bio je 01.08. Obilazak Drvengrada i Šarganske osmice.Drvengrad je etno selo kod Mokre gore. Izgrađeno je na brdu Mećavnik po zamisli filmskog reditelja Emira Kusturice za potrebe snimanja filma.

U centralnom delu sela je trg popoločan drvenom kockom, sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Čak i ulice imaju svoje nazive dobijene po poznatim ličnostima iz sveta kulture, nauke i sporta. Za one koje nisu imali dodirnih tačaka sa selom ovo je mesto koje treba videti.
Nismo se dugo zadržali jer je bilo mnogo vruće.


Sledeća destinacija bila nam je Šarganska osmica.

To je deo pruge između Užica i Višegrada, odnosno Mokre gore i Kremana, preko brda Šargana. Ime "osmica" ova pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom idući preko brda u zavijenim krugovima praveći figuru broja osam. Mi smo bili na stanici Jatare, u planinskom bespuću, gde niko nikad nije kupio kartu. Prelepo mesto, gde sam mogao na miru i odspavati.

Prvo "mama" i "tata"

Prva reč koju sam izgovorio a da su ljudi oko mene razumeli bila je reč "MAMA". Dobro, malo sam to bio razvukao u ma-ma-ma-ma ali lice moje mame se ozarilo.Valjda to njoj baš nešto znači. Bilo je to 07.8.2008 godine.

Druga reč bila je ta-ta-ta-ta. U tom momentu tate nije bilo, već samo ujka Marko i mama ali sam sa ponosom to ponovio kada je i tata bio prisutan. Sada malo više ponavljam ta-ta-ta-ta, nekako mi zgodnije. To je bilo 17.08.2008.godine.

Trim staza

Mama i tata kažu da se Tara dosta izmenila od njihove zadnje posete. Kako i ne bi kada je prošlo 10-tak godina. Zato smo uživali u samom obilasku centralnog dela.
Napravljene su nove staze "Staza ljubavi" i "Trim staza".
Ova druga nam je bila nekako zanimljivija pa smo krenuli u njen obilazak. Pravljena je od pilotine, peska i zemlje pa se trčanje po njoj pretvara u lebdenje. Kraj staze postoje razne "sprave" napravljene od drveta gde se može uraditi i po neka vežba. Neka deca su se verala po njima a ja sam to budno posmatrao i mislio u sebi kako ću i ja to isto sledećeg puta.

Vidikovac na Tari

Prvi naš izlet bio je poseta Vidikovcu. Put do Vidikovca vodi kroz gustu šumu i nalazi se na oko 8km od hotela Omorika ali vredi svaki pređeni kilometar kad stignete tamo.
Tata me je nosio a mama gurala kolica jednim delom puta a onda ih ostavila jer dalje se nije moglo.

Stena je prilično opasna jer nisu ograđeni svi delovi a ispod je zaista ponor. Pogled na Drinu pružiće Vam osećaj kao da ste na vrhu sveta.

Uočite razliku između ovih dveju slika

Prva je slikana pre desetak godina kada su mama i tata prvi put bili na Tari. Druga je slikana 30-tog jula 2008 godine. Mama i tata su se "malo" izmenili ali njihova ljubav je opstala pa eto i mene. Bio sam najmlađi posetilac.

Dok me mama hranila pozirao sam nekom bati .
Eh,kolike bi pare zaradio da sam unovčio svaku fotku.

Restoran "Kurta"

Smeštaj na Tari mama je rezervisala pre našeg odlaska. Restoran "Kurta".
To je pravi srpski restoran sa tradicionalnom srpskom kuhinjom. Nalazi se pored puta od Bajine bašte do Kaluđerskih bara. Uz sam restoran nadograđene su sobe za izdavanje.
Sve je bilo ok. Počevši od osoblja, do smeštaja i hrane u restoranu koja je bila izvrsna, to morate verovati na reč mami i tati.
Pogled sa terase restorana je fenomenalan.

Tako da je jutro obično izgledalo ovako:


Nakon doručka usledio bi izlet. Moji roditelji su avanturisti, prvenstveno moj otac a onda i mama uz njega, tako da im ni ja kao ni moja kolica nismo bili prepreka za šetnje po planini koje ću Vam pokušati dočarati.