Vrnjačka banja

Došao je i taj dan kada krenusmo iz sela ka našem mestu za odmor. Rešili mama i tata da me ove godine vode na planinu. Planina Tara. Kako smo mama i ja malokrvni to je bilo idealan izgovor mami koja ne voli vrućine da ove godine preskočimo more.

Da bi meni bilo što udobnije, a mojima što mirnije putovanje,napravili mi krevet.

Naravno, tu je i nezaobilazna flašica, ali nije im baš pomogla. Imao sam svoje momente. Čisto da se ne opuste mnogo. S vremena na vreme tražio sam da naprave pauzu u vožnji. Ne, nisam tražio, već sam izričito insistirao na tome (čitaj: URLAO).

Jedna od tih pauza bila je i poseta Vrnjačkoj banji.
Mama i tata su nekada bili tamo, kada su bili mlađi putovali su kroz Srbiju stopom, i tu proveli nekoliko dana.To je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u centralnoj Srbiji i vrlo privlačan turistički centar za odmor i rekreaciju.
Kao svi iskusni putnici svratili smo i u neki kafić ne bi li se malo osvežili i skupili snagu za dalje putovanje.

Da ne bih dalje smarao sledeće slike će Vam dočarati kako sam izgledao nakon dužeg putovanja i koliko sam se obradovao pravom krevetu.