Jednog jesenjeg dana

Iako je zima na pragu ovih dana je bilo baš toplo. Mama i tata odlučili da to u potpunosti iskoriste pa smo danas išli na mali izlet do Borskog jezera.

Zauzeo sam startnu poziciju.Ubacio kola u brzinu.

I taman sam se spremio da pođem....

Ali, nedostaju putnici. Znate li Vi kako zamara čekanje.

Na izletu: drug Pavle, čika Dejan, mama, tata i ja. Malo trčanja i pozranja.

Nezaobilazne ljuljaške...

A tek klackalice..Koja radost..

Od preterane fizičke aktivnosti odmor uvek dobro dođe. Tata i ja malo iskulirali na plaži. Jedina mana je nedostatak kupačica...

U povratku smo svratili u Brestovačku banju na sokić i poneku bananu, čisto da povratimo snagu.

Za promenu malo su se i tate aktivirale. Pokušali su da nas "bace" u reku.

Ja probao da pobegnem.

Ali tatine noge duže....

I za kraj, čisto da bi imali o čemu da pričamo, ja pao i raskrvario usnicu. Ništa strašno, dešava se. Kažu "tako deca rastu".

Deka, ja i crtaći

Ja sam ranoranioc. Kada mama ustane za posao oko 6 ujutru eto i mene na nogama. Ubrzo se začuje dobro poznati zvuk na vratima ."KUC-KUC" i eto deda Baneta. Njegova smena čuvanja moje malenkosti počinje od tog trenutka. Popijem mleko, promenim pelenicu, a onda deka i ja gledamo crtaće. Naučio deka ko se kako zove, i raspored satnice. Komentariše mi svaku scenu pa ja to sa uživanjem pratim.
Dobro, možda sam mali pospan.

Ali,definitivno ne propuštam ništa.

Malo se navalim na deku radi ugođaja.

Eh, ti smešni crtaći.

Frajer

Već duže vreme unazad ja primetio da svi oko mene imaju naočare, sem ujaka. Što je da budem najgori,neka to bude ujak a ja nabavio sebi đozluke.
Koristim ih za rad...

Za zezanje..

I poziranje...

PS-naočare su mamine.Ali meni definitivno bolje čuče..

Ispijanje kafe

U jutarnjim časovima obično da se rasanim posle mleka popijem šoljicu kafe. Bilo to sa tatom, mamom,dekom ili bakom. Ovog jutra društvo su mi pravili baka i deka. Uz jutarnju kaficu pala je i trač partija. Čisto da se zna ko šta radi.

Nikolicin divan dan

Juče je mom drugaru Nikoli Stamenkoviću bio prvi rođendan.

Danas smo bili pozvani da se malo družimo i počastimo (teta Sonjina supica je bila fenomenalna a i prasence nije bilo loše) kako bi obeležili ovaj važan datum.
Nakon dnevnog spavanja bez ikakvog pogovora (inače je pravo ratište) prihvatio sam da me mama presvuče kako bi otišli kod Dade (tako ja zovem Stašu) i Nikole. Ma bio sam spreman za tili čas. Volim ići u posetu porodici Stamenković. Moji drugari imaju puno igračaka pa se i pored čestih rasprava oko istih ipak može reći da se lepo družimo.
Malo tobogan......

Skakanje..Nikolica u ogradici a ja oko nje. Dobro da se nije raspala.


Onda malo vožnje.

Pa malo puženja...

A nađoh i neki točak..Boja je malo ženska ali nema veze...

Od naših ludorija tate su se hvatale za glavu.

A onda je na red došlo i poziranje. Pravi mali manekeni. Ljube ih majke..

Neznam kako ali i čika Ivča se provukao uz nas.

I jedna fotka za kraj. Nisam mogao da joj odolim.