Jednog jesenjeg dana

Iako je zima na pragu ovih dana je bilo baš toplo. Mama i tata odlučili da to u potpunosti iskoriste pa smo danas išli na mali izlet do Borskog jezera.

Zauzeo sam startnu poziciju.Ubacio kola u brzinu.

I taman sam se spremio da pođem....

Ali, nedostaju putnici. Znate li Vi kako zamara čekanje.

Na izletu: drug Pavle, čika Dejan, mama, tata i ja. Malo trčanja i pozranja.

Nezaobilazne ljuljaške...

A tek klackalice..Koja radost..

Od preterane fizičke aktivnosti odmor uvek dobro dođe. Tata i ja malo iskulirali na plaži. Jedina mana je nedostatak kupačica...

U povratku smo svratili u Brestovačku banju na sokić i poneku bananu, čisto da povratimo snagu.

Za promenu malo su se i tate aktivirale. Pokušali su da nas "bace" u reku.

Ja probao da pobegnem.

Ali tatine noge duže....

I za kraj, čisto da bi imali o čemu da pričamo, ja pao i raskrvario usnicu. Ništa strašno, dešava se. Kažu "tako deca rastu".