Drugi rođendan

Drugari ovo Vam sada piše jedan dvogodišnjak.
Jedan od najlepših poklona je dolazak moje sestre. Kakav je to susret bio slika će Vam reći:
Iskren, bratski zagrljaj.

Kako dolikuje, nakon duže razdvojenosti nazdravili smo ponovnom susretu.


A onda je stiglo i nešto konkretno.

Ja baš i nisam bio toliko gladan ali seka i teta jesu.
Kako reče teča: "To kod nas u Beču nema, kod nas sam namazi".
Nakon klope, sređivanje stana. Gosti dolaze.

Naravno, žene ne bi bile žene kada ne bi imale završnu reč.
Sve je bilo spremno i žurka je mogla da počne. Malo društvance..
Duvanje svećica je bilo zabavno. Od strina Slavice sam dobio meda tortu. Pravo iznenađenje. Na mojoj rođendanskoj su bili Winnie The Pooh i prijatelji.

Seka je otpevala na svoj način "Divan dan". Teško da će od nje postati pevačica, pre će biti neki inžinjer.

Drugari su se zabavljali a ja kao dobar domaćin trudio sam se da svakom posvetim malo pažnje.

Mogu se pohvaliti da će još neko pamtiti moj dan. Drug Nikola je pustio prve samostalne korake na radost svih prisutnih.
"Nidžo, prijatelju, samo napred".

Možda će jednog dana biti nešto od njih.
I kako to obično biva, nakon takvih slavlja uvek neko odboluje. Taj neko sam bio ja. Prvo sam na kraju samog dana rođendana pao i probušio nepce, sva sreća ne tako strašno ali sam dobro uplašio sve u kući. Sutradan sam dobio povišenu temperaturu. I to ne malu....Morali su primeniti sve metode lečenja. A što nevolim tuširanje u tim momentima.

Baš me je slomila.

Ali ipak sam ja profi..