Puštanje zmaja

U petak nakon ručka, iako je izgledalo da će to biti jedno obično popodne, desilo se nešto lepo. Tata je sa drugarima dogovorio puštanje zmaja. Obradovao sam se kao malo dete. Za tu akciju bio mi je potreban zmaj tako da smo prvo otišli u nabavku jednog. Bio je veliki i šaren (kasnije tek videsmo da je polomljen i bušan, sasvim nebitna sitnica).
Događaj se odvio sa jenom uzvišenju zvanom Strelište odakle se vidi prelepa panorama moga grada.

Ovo je moj zmaj.

Pokušaj da zmajevi uzlete doneli su mnogo smeha.

Naravno bilo je nizbežno polemisanje tate i čika Igora. Uvek onaj drugi zna bolje.

A onda kada smo izgubili i poslednju nadu eto njih visoko....

Ja sam zmaja držao jako i ponašao se kao pravi veliki dečko.

Uzalud ja kao veliki dečko kad oni matorci izgubiše zmaja. Da budem iskren beše to moj tata....

Uzalud su u pomoć pritrčali Mateja i čika Igor.

Bilo je kasno..Zmaj je odleteo.
Da ne bi izgubili još kojeg, a molo nam ih je ostalo (jedan već kupljen neispravan a drugi odleteo) mi profesionalci uzesmo stvari u svoje ruke.

Jednog momenta okrenuo sam se samo da proverim da li nas matorci gledaju i uče od nas.

U nekoj pauzi čika Dejan i ja pokušali smo da uhvatimo oblak.

Baš smo se natračli pa je redno i da se malo povratimo...Pravac fić i sokić....