Nekoliko dana odmora ostavili smo za Smilovac. Na putu do tamo svratilii smo malo do Niša. Tata je imao neke obaveze pa smo svratili na sokić.
To je uživancija.
To je uživancija.
U Smilovcu sve po starom. Strina i ja u obilazak životinja.
Uvek ima nešto slatko...
A onda se jednog dana pojavio u dvorištu VELIKI kamion. Leleeeeeeeeeeeee..
Morao sam malo da ga provozam...Bata Nikola je jedini imao hrabrosti da se provoza sa mnom.
A kad nužda potera nema vremena da se razmišlja o suncu. Noša je bila na nezgodnom mestu ali strina je ta koja o svemu brine i sve rešava. Donela mi kišobran da slučajno ne izgorim. Ma kad sam u Smilovcu osećam se kao Bog...
Bata Nikola ima veoma zanimljive patofne.
Ali, bilo je malo muke da se skinu...
Постови
1 коментара:
Paki pa taj seoski turizam uopste ne izgleda lose. Cak sta vise fenomenalan je! Vidim da si se ti super proveo. Potrudicemo se da ti se pridruzimo sledece godine.
Постави коментар