Para je moja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ovaj ručak nije bio kao i svaki drugi. Ne znam zašto ali ovog puta svi smo se držali za pogaču. Vuču drugi, vučem i ja. A onda ono što ja volim gnjavaža hleba (uticaj obdaništa). I svi mi viču kad to radim ali gle čuda ovog puta i oni sami to čine. Čačakam, čačkam kad ono nešto ima....
Šta je to?

Ma, nešto jeste.

Liči na pare....
Jao, stvarno para..

Vidi, mamaaaaaaaaa...

Naravno, odmah sam pitao:"jel sad uvek tako dobijam paru?".
I naravno svi rekoše "aha"....