Uskrs 2011-deo II

Na sam dan Uskrsa kod nas se pojaviše i strina Slavica, čika Boba i bata Nikola. Veselo..

Dan posle nakon ručka i kratkog predaha krenusmo u šetnju....

Malo uzbrdo...

Pa kratak predah...

Opet mala šetnja...

Poznati krug u mome selu i šire....

Porodica Stamenković..


Mama i ja...


Nisam ja baš neka maza ali odavno se nismo videli...

Čika Boba nosi a ja pevam...Da mu bude lakše.

Uskrs 2011 -prvi deo

Obožavam ove praznike. Dvorište puno ljudi. Mama je tu, a sa njom i Staša i Nikola. Divota..

Naravno i farbana jaja su tu..

Šator..

Klackalica i šizenje...

Poziranje...

A znaju i matorci da uživaju...

Radovi u toku

Za nekoliko dana dolazi mi mama sa drugarima, Stašom i Nikolom. Deka i ja rešili da ih iznenadimo i napravimo mali parkić za mene i moje drugare.

Danas smo krenuli da pravimo klackalicu.
Za početak, trebalo je obezbediti materijal.

Deka meri a ja držim.
"Samo ti deko seči, ja te posmatram."

Kako je ispala to je tajna...
A ima iznenađenja i za mamu. Postavili smo antenu za TV. Naravno , morao sam i tu da pomognem onom čiki.
"Ček malo da razmislim kako će mo."

"Pazi, smislio sam. Samo ti radi kako ja kažem".

I tako, sada više nemamo samo dva kanala. Sad ima i za moju dušu crtaća..
U međuvremenu našao sam malo vremena da pomognem i baki.

Sve mora biti spremno kad drugari dođu.

A kada padne mrak baka i ja odigramo po neku partiju mice. To nam dođe kao odmor za kraj dana.

Beg na selo

Eto mene opet na selu kod bake i deke.

Tata je napravio genijalan plan. Mama nas je spakovala, i eto tate po mene u obanište.
Puna kola, ne odlazimo kući, već , pravac baka i deka.
Samo, ovog puta bez mame. Tata i ja na produženom odmoru.
Došavši u selo, legao sam na krevet, stavio ruke ispod glave i rekao baki, deki i tati :
" ja ovde uživam".
Te večeri sam video mamu na računaru i rekao joj da ima puno tunela /Sićevačka klisura/. Inače, ne pitam mnogo za nju, i nemam vremena sa njom ni sa bilo kim da razgovaram. Koristim sva svoja dečija prava.
Danas sam išao sa dekom i tatom u mali obilazak.

Ovo ni mama nije videla.

Super je ovde...

Kad porastem biću kao Nole

Drugari vidite šta sam nabavio.

Kad može Nole mogu i ja...

Našao sam i protivnika...

Mogu Vam reći da ovi počeci i nisu tako laki....

Vikend u selu

Na moje veliko iznenađenje mama i tata smislili produženi vikend. Nema obaništa.

Pravac Mokra. A ovako je sve to počelo..
U četvrtak nisam išao u obanište. Tata i ja ustali, doručkovali i spremili se. Prvo smo bili na kontrolu kod mog doktora, onda kod tatinog /da mu previju prst koji je povredio/ a onda smo menjali gume na kolima. Majstori menjali a tata i ja pili sokić u kafiću.
Dolazimo kući a mama već tamo sa spremljenim torbama. Kao da nas neće biti mesec dana. To je bio tatin komentar.
Uživao sam u putovanju. Na Tresibabi je bio i ručak. Od uzbuđenja nisam ni spavao.
Baka i deka nas dočekali sa osmehom.
I sada mi morati verovati na reč kada Vam kažem da je bilo super. Sličica nema onoliko koliko bi ja to želeo jer u silnoj žurbi da što pre pobegnemo iz grada tata nije vratio karticu u aparat.
Mama je uspela da napravi samo par snimaka.
Vreme je bilo onako, malo sunca, više vetra. No, to me nije sprečilo da ludujem u dvorištu kao i izvan njega. Bila je tu i moja drugarica Ida (tj. Aida ) .
Evo naših umetničkih dela...

Cvetić
Kućica

Sunce

Nažalost, iako sam bio za to da ostanem kod bake i deke morao sam se vratiti sa mamom i tatom. Do nekih lepših dana...
U povratku kući savladao me san....