Vikend u selu

Na moje veliko iznenađenje mama i tata smislili produženi vikend. Nema obaništa.

Pravac Mokra. A ovako je sve to počelo..
U četvrtak nisam išao u obanište. Tata i ja ustali, doručkovali i spremili se. Prvo smo bili na kontrolu kod mog doktora, onda kod tatinog /da mu previju prst koji je povredio/ a onda smo menjali gume na kolima. Majstori menjali a tata i ja pili sokić u kafiću.
Dolazimo kući a mama već tamo sa spremljenim torbama. Kao da nas neće biti mesec dana. To je bio tatin komentar.
Uživao sam u putovanju. Na Tresibabi je bio i ručak. Od uzbuđenja nisam ni spavao.
Baka i deka nas dočekali sa osmehom.
I sada mi morati verovati na reč kada Vam kažem da je bilo super. Sličica nema onoliko koliko bi ja to želeo jer u silnoj žurbi da što pre pobegnemo iz grada tata nije vratio karticu u aparat.
Mama je uspela da napravi samo par snimaka.
Vreme je bilo onako, malo sunca, više vetra. No, to me nije sprečilo da ludujem u dvorištu kao i izvan njega. Bila je tu i moja drugarica Ida (tj. Aida ) .
Evo naših umetničkih dela...

Cvetić
Kućica

Sunce

Nažalost, iako sam bio za to da ostanem kod bake i deke morao sam se vratiti sa mamom i tatom. Do nekih lepših dana...
U povratku kući savladao me san....