Igraonica-Beč VI deo

Subota prepodne. Teča rešio da odvede tatu do njegovog posla a mi pošto je bilo malo oblačno pravac igraonica. Bila je to tetina ideja i mogu reći da je ideja bila odlična. A evo i zašto....
Već na samom ulazu mi se dopalo.

Kako bi mi dobro došla jedna ovakva kućica u selu. I naravno, seka u njoj.

A unutra veeeeeeeliko iznenađenje.

Ja sam mislio da pošto sam ja kao mali možda sve to i nije onako kako mi se čini ali kada se mama oduševila i ona izjavila kako je to ogromno šta više reći. Mama ipak najbolje zna.
Svega je tu bilo.
Tobogan u kavezu.

Namučila me.

Milion loptica u bazenu.
I teta je ušla ali smo je posle jedva izvukli.

Gusarski brod.
I mama se podsetila kako je biti dete. Krenuli smo zajedno.

Mama je malo bila brža od mene.
Ovog puta je pobedila, ali sam ja zato dobio zagrljaj od seke.

Bager za majstora kao što sam ja.
Seka je pokšavala da mi nešto objasni ali ja sam imao pune ruke posla.

Formula prvi put..
Bio sam super vozač. Seka će Vam to potvrditi.

Videla mama da je ovo super pa hoće i ona jedan krug.

Koliko je dobro dokazuje to da ni trudna teta nije mogla da odoli vožnji.

Malo planinarenja.
Mislite da je kraj? Ma tek smo počeli sa ludovanjem. Spazila mama bika i čvrsto odlučila da moram to probati.
Nisam bio oduševljen.

Vratio sam joj istom merom. I ona je morala samnom.

Điha, điha moj konjiću lepi.....

Sve je veliko pa i kockice za slaganje.
I sve je bilo super dok ismo probali skakanje. A onda je sve ostalo palo u zaborav. E tu teta nije mogla zbog bebca . Da je mogla tu bi i osvanuli.
Skači, skači...

Zagrevanje.

Profesionalac.
Retki trenuci kada smo mirovali.

Odavde smo izašli tek nakon obećanja da ćemo opet doći. Obećanje nije ispunjeno. Ostaje za idući odlazak u Beč. Nemoj da posle nisam rekao.