Zavejani u snegu

Svi smo se žalili kako je došla zima bez snega i da neme zimskih radosti ali eto, vreme se promenilo i sada snega ima tolikooooooooo....
Ovako izgledaju naša kola noću.

A onda ko će ih ujutru čistiti nego ja.

Imam i osmeh za tatu.
To je bilo na početku kada snega nije bilo mnogo i kada sam mogao ići u vrtić.
A onda je sneg padao i padao i padao. Kada bi me spustili na mesto gde nije čišćeno, od kako je krenuo da pada do sada, ja se ne bi video.
Evo kako mama i ja izgledamo pod punom zimskom opremom pre polaska kod deke i ujke.

Pešačenje po velikom snegu je bio doživljaj za mene.
Malo hodam
Malo padam.

Nekad se malo zadržim.

Mamu sam malo grudvao.

A ona me posle bacila u sneg.
Joj radosti kada sam se oslobodio.

Povratak kući opet isto.Kod naše zgrade veselo.

Treba stići do nje.

Tata me sa terase posmatra i smeška se na moje muke.
Eto njega na prvoj terasi.

Morao sam da pravim pauze.

Naš auto se malo nazire.

Pogled ka našoj terasi izgleda ovako.

Neko je napravio kućicu.

U naselju puno zimskih građevina ail ova je najveća i najlepša.
Ni manje ni više nego BROD.

Bio sam pravi kapetan lađe.
Mama nije mogla da odoli pa je poželela da se provoza jedan krug.

I lepe stepenice da kapetan siđe sa broda.

Volim sneg, rekao sam to i mami. Još samo da nije mnogo hladno pa da mogu još uživati u njemu.