Proleće je stiglo

Mama i ja šetali po gradu. Posle dužeg vremena nema snega, nema kiše...


Nisam znao šta ću pre da uradim. Da trčim, penjem se, vrištim, preskačem rupe..
Joj radosti...

Tako samo brzo trčao da je malo hvalilo da oborim mamu, koja se trudila da uhvati trenutak radovanja proleću...

Kraj snega

Pre nekoliko nedelja bilo je još malo snega...Mama i ja smo rešili da do kraja uživamo u zimskoj idili.

Malo vratlomije.....

A onda i grudvanje mame...
Prvo je to bilo onako izbliza....

Onda sam se ispraksirao pa sam to činio sa neke udaljenosti...

Gađao, gađao i pogađao. Jadna mama morala je bežati..

Ali od ovakvog...
Teško da je uspela....

Gala i ja

Jednog popodneva su me mama i tata odveli kod Gale. Da smo im Gala i ja to tražili bilo bi "nemamo vremena" ali kako je čika Dejan (Galin tata ) kupio lap top a moj tata je kao majstor za to eto povoda za susret.
Bilo je super.....Oni, matorici, zauzeti lap topom i ozbiljnim razgovorima a Gala i ja u njenoj sobi. Puno igračaka, tabli za pisanje ali i televizor. Znači, živela sloboda....
Još je i teta Irena donela i kokice...Ma, šta da Vam kažem...
Tako se poštuje zet.....Joj, kad ovo vidi Galin tata....
Neko će da strada....

Čestitka mami

Danas je u obdaništu bio poseban dan. Učiteljica nam je rekla da je danas 8 Mart i da je to dan naših mama. Zato smo u vrtiću napravili čestitke.
Kada se mama nakon posla pojavila na vratima potrčao sam joj u susret i rekao:
"Mama, imam čestitku za tebe."
Mogu Vam reći da se baš obradovala, jako me zagrlila i izljubila.
Evo kako izgleda to moje remek delo.

PS1: za one manje talentovane-na crtežu je cvet za mamu.
PS2:čestitka zauzima posebno mesto na polici.

Snežni drugari

Ispred "Kengur"-a pojavio se još jedan Sneško.
Ovog puta manji.
Izgleda da je moje godište.
Naravno, terao sam mamu da me slika. Tata me slikao sa velikim a mama sa malim Sneškom.
Jedna ozbiljna.
Podrav.
Za sve koji nemaju zimske radosti.
Ubrzo, pojavio se i čika Paja pa smo ga isoristili da slika mene i mamu.

"Ne tu mama. Ti pored velikog".


Iz nekoliko pokušaja, nastade slika...Jedva. Nisu svi ni za fotografa...

Zimske radosti

Kada sam danas pošao kod bake i deke na ručak na moje veeeeeeeeeliko iznenađenje ispred njihove zgrade gle čuda..Veliki beli konj i dvorac. Mama kaže da su to velika deca napravila od snega. Morao sam probati...
Malo muke dok sam se popeo....

Morao sam ga malo pomaziti i sprijateljiti se sa njim.

Postali smo drugari..



Nisam se mnogo zadržavao na njemu. Dvorac je bio nešto sasvim drugo.
Uđeš u njega.
A onda uz malo muke nagneš se kroz prozor....

I...Opaaaaaaaaa......


Bilo je padova i na leđa.....

Toliko mi je bilo super, da sam se sav zacrveneo, nakvasio i ruke mi se smrzle...
Premrzli dečko...

Naravno, negodovao sam kada me je mama povela kući.
Budite iskreni pa recite bi li Vi pošli da imate ovako nešto?

Sneško i ja

U mome gradu danima već pada sneg. Evo koliko je već napadao...

Sva sreća pa ja veliki......
Grad je prepun Sneška Belića. Evo, baš pre neko veče tata i ja krenuli do prodavnice.
Prijele mi se bombone..

Kad tamo ON....
Veliki, najjači na svetu...