Kada sam danas pošao kod bake i deke na ručak na moje veeeeeeeeeliko iznenađenje ispred njihove zgrade gle čuda..Veliki beli konj i dvorac. Mama kaže da su to velika deca napravila od snega. Morao sam probati...
Malo muke dok sam se popeo....
Morao sam ga malo pomaziti i sprijateljiti se sa njim.Malo muke dok sam se popeo....
Postali smo drugari..
Nisam se mnogo zadržavao na njemu. Dvorac je bio nešto sasvim drugo.
Uđeš u njega.
A onda uz malo muke nagneš se kroz prozor....
I...Opaaaaaaaaa......
Bilo je padova i na leđa.....
Toliko mi je bilo super, da sam se sav zacrveneo, nakvasio i ruke mi se smrzle...
Premrzli dečko...
Naravno, negodovao sam kada me je mama povela kući.
Budite iskreni pa recite bi li Vi pošli da imate ovako nešto?
Budite iskreni pa recite bi li Vi pošli da imate ovako nešto?
Постови
2 коментара:
joj Paki ja ne bi otisla odatle danima! Sto nisi reko mami da ti donese tu rucak? Ili bolje babi, ona bi to sigurno uradila.
Moras da se boris za svoje zelje!
Teto, vidiš toga se nisam setio.To da mi baka donese ručak. A sigurno bi to uradila.
Постави коментар