Mama i ja šetali po gradu. Posle dužeg vremena nema snega, nema kiše...
Nisam znao šta ću pre da uradim. Da trčim, penjem se, vrištim, preskačem rupe..
Joj radosti...
Nisam znao šta ću pre da uradim. Da trčim, penjem se, vrištim, preskačem rupe..
Joj radosti...
Tako samo brzo trčao da je malo hvalilo da oborim mamu, koja se trudila da uhvati trenutak radovanja proleću...
2 коментара:
Sreća, sreća, radost :) Veliki prolećni pozdrav Pavlu !
Slike su divne i govore da je Pavle najsrećniji!
Hvala za komentar. Drago mi je da me pratite..Pozdrav iz Bora..
Постави коментар