THOUSANDS OF FREE BLOGGER TEMPLATES

уторак, 18. септембар 2012.

Seka Tamarin divan dan

 Juče, 17.09. bio je mojoj seka Tamari divan dan. 
Najlepša je, zar ne?


Kako se je ona vratila kući u Beč (bila je par dana kod mene) morao sam preko računara da joj pevam pesmicu.

"Danas nam je  divan dan, divan dan, divan dan
 mojoj seka Tamari rođendan,rođendan,rođendan,
 živela,živela i srećna nam biiiiiila
 živela, živela i srećna nam bilaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!"

Budući šahista -lekcija 1

Pošto sam po prirodi radoznao dečko, sve bi da znam  i u sve se razumem (tu sam na tatu) ovog puta pokazao sam interesovanje za šah. Tata je to jedva dočekao (i on i deda Dragan igraju ga iz zadovoljstva), odveo me u radnju i za neki minut eto šahovske table i figurica na našem stolu.

Prvi čas je bio upoznavanje sa igrom i figurama. Prvo sam morao da naučim kako se ređaju figurice i kako se koja zove (pešak, konj,lovac,kralj,kraljica,top).


To mi nije teško palo jer sam se već vežbao kod deke na staroj tabli.

Ja ređam prvi.
Tata prepisuje od mene ;-))


Tatina taktika: više puta sam sve sklanjao i ređao ponovo i ponovo....

 A onda su krenula pravila i pravila:
 -prvi igraju beli
- top ide pravo ne koso
- lovac ide samo koso po poljima iste boje
- konj skače 1,2,3
- kralj ide na sve strane samo na jedno polje (pošto je mator, star-tatino objašnjenje)
- kraljica ide na sve strane i najjača je 

E, kada sam sve to savladao igra je mogla da počne. 



Tata je nekoliko puta pokušavao da me prevari ali mu to nije pošlo za rukom.


Dopala mi se igra. Za početnika nisam bio nimalo loš. Mama je naravno, zavijala (nikako da upamtim reč navijala) za mene.  

I taman kada sam sve skupio u kutiju i rešio dosta je za danas pojavio se čika Paja. On je ljubitelj šaha i nisam mogao propustiti priliku da mu pokažem šta znam.  

Tata kaže da treba mnogo učiti. Da se šah ne uči kao Ne ljuti se čoveče. Neka, neka naučiću ja a onda čik neka mi neko izađe na crtu.

петак, 24. август 2012.

Leto 2012 - I deo

Leto polako prolazi. Ja sam svoje letnje dane proveo na selu i bilo mi je super. Radio sam svašta nešto. Dane sam provodio u kupaćim gaćama, bos jureći i po travi i po vrelom betonu. 
Učio sam prva slova, gledao seriju "Kamiondžije"( smejao se na Pajo, Pajo, ), pao nebrojeno puta (odrana leđa, kolena, mao glava, čvoruga od špica stola, ) .

Kako su dani bili vreli dobio sam bazen za rashlađivanje. Pri ulasku u bazen skidao sam kupaći, da ga slučajno ne nakvasim.
Časovi plivanja.

Uživancija.
"Znam i ti bi mama. Ali žao mi je, bazen je premali za tebe"


Imao sam vremena i za pomoć baki  u pravljenju kiflica.
Ovog puta su mi odlično ispale.


Za lepši izgled treba to lepo premazati.
Malo sporta uvek dobro dođe.

Ko sme jednu partiju?

Pojavio se i Nindža kornjača.

Mmmmmmm, a šta se najviše leti jede? LUBENICA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Pošto ja to jedem onako sa puno elana meni daju parče i odmaknu se od mene nekoliko koraka. Što je sigurno, sigurno je.

A ko drugi u kuhinji nego opet baka i ja. Palačinke sa šećerom i orasima.


Tata i ja na času. Uče se prva slova.

Volim sladoled ali me uvek namuči.

Bii su mi i drugari Staša i Nikola.
Ne može leto bez reke i pecanja. Čak sam nabavio i pravu pecaljku.
Nešto slabo ribe grizu na suv lebac.

Nema ribe ali zato ima par punoglavaca.

Ko ne voli šljapkanje u vodi.

 
Malo društvo ali odabrano. I svi vole sladoled.



U blizini mog sela nalazi se odmaralište Divljane. Tu Vam je odlično mesto za rekreaciju. Ima i dobar parkić za decu.

Joj što ja volim visiti na graniiiiiiiiiii.....



Nastaviće se......

среда, 27. јун 2012.

Jedan dan u Beogradu

Put do Beograda je za mene dug, pa smo pravili malu pauzu na pumpi. Mami i tati vreme za kafu a meni za igranje. Pametan čovek ko izmisli mini park za decu na pumpama. 
 


Na pumpi je bio i mali izazov. Kako odabrati onu pravu čokoladu?
Kako mama ne poznaje Beograd tata nas je ostavio u TC Ušće gde smo proveli za mene super 4 sata zabave. 
Prvo obilazak dečijih prodavnica.


 
Kad porastem biću strašan i jak kao on.







Onda je na red došla igraonica.

Malo skakanja.







                                                                                                                                                             
A onda veliki kavez. E, tu je bio ludo. Na jednom mestu sam se baš mučio da se popnem. Čak su mi i neki novi drugari pomagali, vukli me, jedan za noge jedan za ruke.
Veliki vulkan-tobogan.
Evo me tamo skroz gore.

Igraonica je velika ima i mapu.
Ovde sam se totalno pogubio. 






Ovo sam igrao u Beču tako da sam već znao kako do pobede.

Od toliko akcije ogladnelo se.


Krompirići i piletina. Mmmmm...

Za kraj je ostala najluđa stvar. Biskop. Ali, ne onaj običan...Ne,ne...Već onaj sa specijalnim sedištima i naočarima.

Pravi svemirci.

Spremni za poletanje.












Mama je odavde gledala nas. I dok se brinula da meni nije loše ustvari tata je bio taj kome nije bilo dobro.
Na kraju mogu Vam reći da mi je ovaj jednodnevni izlet bio super. Sad čekam sedeći.